Maskiranje

Noć veštica – HALLOWEEN

Noć veštica (eng. Halloween), takođe poznato kao Noć svih svetih, proslava je koja se u mnogim zemljama obeležava 31. oktobra, u oči zapadnohrišćanskog praznika Svih svetih. Praznik koji započinje obeležavanjem Svete svetosti, vremena u liturgijskoj godini posvećeno sećanju na mrtve, uključujući svece, mučenike i sve preminule.

Jedna teorija smatra da su mnoge tradicije za Noć veštica bile pod uticajem keltskih festivala žetve, posebno keltskog festivala Samajn (Samhain), za koji se veruje da ima paganske korene i posvećen je istoimenom božanstvu.

Kelti koji su živeli na prostorima današnje Irske slavili su svoju novu godinu 1. novembra. Noć pred novu godinu slavili su ‘’Samhain’’ i verovali su da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući problem i uništavajući useve.

Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.

Na nogama su nosili papuče od majmunove kože. Irski i Škotski migranti doneli su mnoge običaje za Noć veštica u 19. veku i u Severnu Ameriku, a zatim se zahvaljujući uticaju Amerike Noć veštica proširila i na druge zemlje krajem i početkom 21. Veka, a Amerika se izdvaja kao glavno ‘’uporište’’ ovog praznika.

Drugi akademici suprotstavljaju se gore navedenim verovanjima, tvrdeći da je Noć veštica počela isključivo kao hrišćanski praznik, uspostavljajući Dan svih svetih, i dajući mu drugačiji značaj.

Svi sveti se slave u Rimokatoličkoj crkvi 1. novembra, kada počinje post, ali noć uoči se ipak održala, kao izvorno stari paganski praznik, vremenom takođe izmenjen.

 

Sama reč „Halloween“, engleski naziv za Noći veštica, svedoči o „susretu“ hrišćanskog i paganskog. Prvi put „Halloween“ je upotrebljen u 16. veku, kao škotska varijanta „ol-halou-ivn“, odnosno „noć svih svetih“. Danas se ova noć slavi kao veče uoči katoličkog praznika Svih svetih.

U prvo vreme nije bio popularan u puritanskoj Novoj Engleskoj, ali vremenom je prihvaćen, i pretvoren u maskaradu.

Aktivnosti za noć veštica uključuju ‘’Trik ili poslasticu’’, posećivanje kostimiranih zabava za Noć veštica, rezbarenje bundeva, paljenje ‘’lomača’’, hvatanje jabuka ustima, igre proricanja, sale u zavrzlame, posete ukletim atrakcijama  (npr. drakulin dvorac u Transilvaniji), pričanje strašnih priča, kao I gledanje horror filmova.

Običaj dubljenja bundeva zasniva se na irskoj legend o kovaču Džeku, poznatom po njegovoj domišljatosti, ali i škrtosti.

Jedna od priča govori kako je preverio Đavola tako što mu je ponudio dušu u zamenu za piće, i nakon što se Đavo pretvorio u novčić kako bi platio piće, Džek ga je brzo stavio u džep u kojem je bio krst zbog kojeg se đavo više nije mogao vratiti u svoj prvobitni oblik. Tek nakon što je obećao Džeku da neće tražiti njegovu dušu još deset godina. Nakon deset godina opet je prevario Đavola tako što ga je zamolio da mu doda jabuku sa stabla, ali je na kori stabla brzo nacrtao krst, tako da ga Đavo opet nije mogao dohvatiti. Kada je Džek umro, nije bio primljen zbog svog grešnog života u raj, a na vratima pakla dočekao ga je Đavo i poslao natrag u mrak, a da ga se reši dao mu je komad uglja. Džek je u džepu imao repu, koju je izdubio I stavio u nju ugalj i od tada Džek, koji nikada nije pronašao put kući luta mrakom, noseći izdubljenu repu u ruci. Tako je Džek fenjer postao simbol duše koja je prokleta i koja luta između svetova.

Time je, u 21. veku, Noć veštica prerasla u ozbiljnu industriju koja je svoje mesto našla i u poslovnim listovima, gde se prati koliko se isplati izrada kostima, slatkiša, čestitki, ukrasa, čak GPS naprava za praćenje kretanja dece. Da li po onom „hleba i igara“, tek procene su da je reč o isplativom biznisu, čak i u vremenima krize. Noć veštica postala je u Americi drugi najveći praznik, odmah posle Božića.

Izvor:

  1. https://en.wikipedia.org/wiki/Day_of_the_Dead
  2. https://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:403300-Noc-vestica-Slatkisi-ili-magija