Maskiranje

Maskenbal – Maskarada

Da li ste nekada poželeli da budete neko drugi, i da bar na jednu noć odbacite sve obaveze i stege savremenog društva koje vas pritiskaju i obavezuju da se ponašate na određen način? Ako volite da na nekoliko sati budete potpuno slobodni treba da znate da to nije ništa čudno – reč je o porivu starom koliko i sam ljudski rod.

A kada pomislimo na maske i masovno maskiranje, onda svakako govorimo o – maskenbalima.

Dobar deo Zapadnog sveta uz maske, hranu, piće i mnogo zabave, proslavlja Noć veštica. Kod nas je nešto drugačije, pa i sam pomen „Noći veštica“ kod ljudi izaziva različite reakcije. Jedni se oduševe i pitaju „kada i gde je maskenbal“, dok drugi smatraju da je reč o okultizmu i negovanju paganskih rituala. Koji god stav da zastupate, trebalo bi da znate da je maskiranje mnogo starije od same „Noći veštica“, pa ove dve stvari ne bi trebalo mešati.

Maskenbal ili maskarada je karneval pod maskama, kao što i samo ime kaže. Obavezno je praćen muzikom uličnih svirača, koji su i sami maskirani. Učesnici karnevala za tu priliku oblače razne kostime, a najčešće prikrivaju i lice, maskama ili šminkom. Postoje razni oblici i materijali od kojih se prave maske, a u skorije vreme najviše je zastupljena šminka. Umetnici oslikavaju četkicama detalje na licu specijalnim bojama koje ne štete koži. Svrha ovog događaja je prvenstveno da se ljudi dobro zabave, ali i da pokažu svoje kreativno umeće što se kostima i maski tiče, nastojeći da što vernije prikažu lik koji predstavljaju.

Maskiranje kao način prikrivanja identiteta i oslobađanja od “stega društva” može se pronaći u svim kulturama sveta – od Kelta i starih Rimljana, pa sve do današnjih naroda. I, dok su stari verovali u ritualnu moć nošenja maski i priliku da tako umilostive bogove, današnji ljudi u ovom običaju vide priliku za dobru zabavu i provod.

Potreba za maskiranjem i prerušavanjem datira još iz drevnih vremena, verovatno stara potreba koliko je i čovečanstvo. Još praljudi su se mazali blatom po telu i licu, kako bi se uklopili u ambijent i ostali neprimetni za onog koga čekaju u zasedi, životinju ili neprijatelja. U novije vreme, maskirali su se iz potrebe da sakriju svoj pravi identitet i ostanu anonimni, ali i radi čiste prevare. Kada su u pitanju maskirani pojedinci, vekovima unazad se ponavlja potreba čitavih naroda da stvara svoje heroje, pa ih kroz razne legende poznajemo kao borce za pravdu i slobodu, poput ZoroaSupermenaBetmenaSpajdermena… Međutim, ako se govori o masovnom maskiranju, onda su to svakako – maskenbali.

Ovaj oblik zabave datira još iz 15. veka, kada su se na kraljevskim dvorovima održavali mnogobrojni balovi. Bio je namenjen publici iz viših klasnih krugova.

Nema podataka kako je tačno nastao bal pod maskama, ali postoji opšte verovanje da je nastao iz ljudske potrebe za moralnom slobodom. Poznato je da su tadašnji zakoni bili više nego strogi, čije kršenje je nosilo surovu osudu, često bez milosti. Jedan od takvih propisa bila je i zabrana devojkama da se upuste u razgovor sa nepoznatim muškarcima. Poznanstvo je moralo biti prethodno ugovoreno od strane njihovih roditelja, bliskih rođaka ili staratelja i razgovor među njima se odvijao isključivo uz njihovo prisustvo. Takođe, ovi balovi su ponekad završavali i fatalno, jer su pojedinci u maskenbalu videli svoju šansu da usmrte svog rivala ili neprijatelja, a da zbog toga ne budu osuđeni, jer – pod maskom se ne vidi ko je ubica. Mnoga pravila toga doba nam se danas čine smešnim, pa čak i apsurdnim, ali je sasvim izvesno da je u tadašnje vreme maskenbal bio prava i jedinstvena prilika da se krši zakon, i to nekažnjeno.

Maskenbal je, s druge strane, nastao i kao mogućnost da se ljudi, makar i na kratko, oslobode teških društveno-moralnih stega. Ovakve dvorske zabave omogućavale su svim dvorjanima, bez obzira na klasnu razliku i pripadnost, da uspostave kontakt, da se druže i zabave, a da pri tome ne strepe da li će zbog toga biti kažnjeni. Maske su im služile da prikriju svoj pravi identitet, da ne kompromituju sebe sledećeg dana, kada je trebalo nastaviti život po ustaljenim društvenim normama. Na ovakvim balovima devojke su mogle da razgovaraju sa momcima bez straha da će ih optužiti za nemoral, kralj je, isto kao i prosjak, mogao da bude plesna zvezda večeri, a da ga niko ni ne pogleda, a dvorska luda je mogla, baš kao i bilo koji plemić, da se upusti u razgovor i šarmira dvorske dame bez nipodaštavanja zbog njegovog položaja.

Prosto rečeno, bal pod maskama je bio društveni „ventil“ kroz koji su ljudi izrazili svoju slobodnu volju, bal na kom je svima i sve bilo dozvoljeno, a najviše – bal na kom je svako mogao, iako pod maskom, da pokaže svoje „pravo“ lice.

Pored toga, skoro nezaobilazni deo maskenbala bila je igra, u kojoj je bio zadatak da svi gosti pogađaju identitet jednog izabranika pod maskom, postavljajući mu pitanja. Igra je umnogome doprinela da se uobičajeni bal obogati dobrim humorom i zabavom. Ovaj vid igre se čak i danas održao u nekim kvizovima.

U 17. veku maskenbali su bili popularni širom Evrope. Na mogućnost da neko sakrije svoj identitet pod maskom diktatori nisu gledali blagonaklono. Godine 1797. Napoleon je zabranio festival u Veneciji, a isto je uradio i Musolini 30-tih godina prošlog veka.

Vrhunac su dostigli u 18. veku, a iz Engleske su ih kolonisti preneli u Ameriku. Danas se maskenbali održavaju isključivo radi zabave.

Amerikancima se običaj očigledno mnogo dopao.

Upravo su oni komercijalizovali maskenbale i pretvorili ih u zabave kakve danas poznajemo. Jedna od najčešćih prilika za maskiranje je svakako Noć veštica,

pa je tako bal na kome je svako sve mogao i smeo i gde se tek pod maskama pokazivalo “pravo” lice, nastavio da živi sve do današnjih dana.

U Evropi definitivno najpoznatiji je onaj koji se tradicionalno svake godine održava u Italiji, u Veneciji.

Tu se mogu videti zaista jedinstveni kostimi i maske, predivnih oblika i boja. Ponekad se organizuje i u vidu takmičenja, pa se nagrađuje učesnik koji nosi najsmešniji, najlepši ili najverodostojniji kostim, odnosno masku. Popularan je naročito među decom. Mališani najviše uživaju kada mogu da se obuku u kostim svog omiljenog junaka. Skoro da i nema rođendana ili neke dečje proslave – bez maskenbala.

 

 

 

Izvor:

https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/istorija-maskenbala

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Maskenbal